POP MAŠINA

“Tema albuma je bila mentalno putovanje po uticajem halucinogene droge LSD - tema koja je bila nezamisliva i da se pomene, a jos manje da se pretoči u muziku te daleke 1973. godine. Naziv ploče "Kiselina" bukvalan je prevod engleske reči "acid", koja se u žargonu koristila za LSD, slično kao i "trip" ili "put" i najveća opasnost je bila da će neko da prepozna na šta naslov asocira. Redosled pesama koji je originalno trebalo da bude na albumu je pratio "put", ali je i to vremenom postalo opasnost za ceo projekat, pa se redosled pesama potpuno promenio, izbačena je pesma SJAJ U OČIMA i ubačena SVEMIRSKA PRIČA, koja nema nikakve veze sa ostatkom ploče. JARK / KRAJ je prepolovljen, a SLIKA IZ PROŠLIH DANA nikada nije bila završena, pošto PGP RTB odbio da obezbedi jos dva sata snimanja da bi se ovo dovršilo. Originalni izbor i redosled pesama onako kako je koncipiran 1973. Godine, prvi put se javno predstavlja na izdanju "Pop Mašina - Originalna Kiselina: 35 godina kasnije".

Konačno, posle mnogih previranja, istraživanja i iskušenja, Beograd je početkom sedamdesetih iznedrio svoju prvu pravu i potpunu rokenrol grupu, koja će srušiti neke važne zidove i u njegovoj burnoj istoriji ostati zabeležena kao jedna od najvećih. Posle prvobitne euforije ranih šezdesetih, koja je vrlo brzo mutirala u objektivnu vrednost, a najveće grupe poput Silueta, Elipsa, Zladnih Dečaka, ili Džentlmena, mogle, po svojim izvođačkim kvalitetima bez zazora da stanu uz bok svetskim atrakcijama, došlo je vreme da se u igru uključi bend koji bi bio sve to, ali i još nešto, ne manje važno.

Od prvih reakcija muzičara do artikulacije i, zatim, javne realizacije njihovog delovanja moralo je proći nekoliko godina. Pop Mašina se pojavila za nijansu prerano, ali je taj vremenski procep bilo daleko lakše premostiti. U vreme osnivanja Pop Mašine (reč je o 1972. godini) Džimi Hendriks i Dženis Džoplin bili su već dve godine mrtvi, a Cream nisu postojali još od 1968. Pet godina (odnosno tri) delilo nas je od ključnih rokenrol događaja kraja šezdesetih, Monterej i Vudstok festivala. Sve je to trebalo nadoknaditi: Robert Nemeček, Zoran Božinović i Mihajlo Popović, našavši se u pravom trenutku na pravom mestu, nisu mogli, a ni želeli, da izbegnu odgovornost za taj poduhvat. Glavni grad, slobodno se može reći, nije imao, niti će ikada više imati grupu kao što je bila Pop Mašina.

Krajem šezdesetih je bilo definitivno jasno da rokenrol predstavlja do tada neviđen poligon za raskrinkavanje laži savremenog sveta, koje su, stotinama puta ponovljene, postale temeljni obrasci istine, Posle početne euforije, tokom koje su se diverzije odvijale najčešće na planu seksualnog oslobađanja i spontano, došla je na red epoha suštinske subverzivnosti, tokom koje je rokenrol programski delovao na modifikaciju globalne svesti. Pop Mašina je, možda jedina među tadašnjim jugoslovenskim grupama, to prepoznala na vreme i nepogrešivo se uključila, limitirana isključivo linijama tehnike i ljudske gluposti.

Iz knjige "Fatalni ringišpil", Aleksandar Žikić

Postava benda od marta do jula 1972:
Zoran Božinović: gitara, vokal
Robert Nemeček: bas, vokal, akustična gitara
Sava Bojić: gitara, vokal
Raša Đelmaš: bubnjevi

Postava benda od avgusta 1972 do septembra 1976:
Zoran Božinović: gitara, vokal
Robert Nemeček: bas, vokal, akustična gitara
Mihajlo Popović: bubnjevi